Mnoge riječ stock fotografija asocira prvenstveno na besplatne fotografije koju se mogu upotrebljavati na web stranicama. No, da nije baš tako sam razgovarao sa stock te korporativnim portretnim fotografom Branislavom Neninom iz Zrenjanina.
Slijedi cijeli razgovor u tekstualnom obliku, no tko više voli video – puna epizoda fotkast intervjua #012 je ovdje:
Uvod
Darko: Pozdrav, Darko Mareš ovdje, još jedan fotkast intervju i danas je sa mnom Branislav Nenin, korporativni i stock fotograf iz Zrenjanina koji radi za lokalne, ali u stvari pretežito za internacionalne klijente kroz svoju tvrtku s tri zaposlena. Pozdrav Branislave!
Branislav: Pozdrav Darko.
Darko: Bokbok, ono čime se ti baviš prvenstveno je stock fotografija uz korporativnu; sad, što to znači, mnogima nije jasno što je ustvari stock fotografija.
Branislav: Da praktično 95% prihoda koje ostvaruje firma je od stock fotografije i to je zapravo osnovni biznis kojim se bavim. To sam počeo negde 2017, 2018e , i ovaj, došlo je posle prvog zaposlenja koje sam imao uopšte i kroz par godina je to izraslo u poslovne portrete koje radim u Srbiji i trebalo bi pričati više o stock fotografiji samoj da ti objasnim od početka, kako je to počelo, o čemu se sve tu tačno radi…
To je neki moj predlog, pošto ljudi znaju dosta o poslovnim portretima zahvaljujući tebi, tu nam se mislim, ne razlikuje puno, neki pristup, ali
Što je stock fotografija?
Branislav: ako pričamo o stock fotografiji, ona se koristi za ilustrovanje proizvoda i usluga.
Kod stock agencije za malo para možeš naći fotografiju koja je dovoljno dobra ili, ono, odlična za ono što ti hoćeš da ilustruješ – ako je to neki plakat, pa ako to neka reklama…
Sad, cene – poznato je da su cene vrlo niske, međutim, cene zavise u odnosu na licencu koju koristiš; ako na primjer koristiš fotografiju paradajza kojeg ćeš printati na nekoj etiketi i koja će ići u tiražu od 5 miliona, to neće koštati isto kao ako kupiš malu rezoluciju fotografije za web. Iako je ista fotografija.
Znači ti je prodaješ iznova i iznova, ali jednostavno klijent neće platiti isto ako je toliko drastično ovo korišćenje i to se zove extended licenca.
Postoji nekoliko nivoa licenci koje klijent može da kupi i s njima je upoznat na samom downloadu.
Piše tamo lepo zašto će se ta fotografija koristiti… da li će biti na sajtu, da li će biti u novinama, da li će biti na televiziji, isto kao kad se kupuje i video i zvuk pošto sve postoji na stocku.
Darko: OK, ti se više specijalizirao za ljude, ako sam dobro razumio, pa otuda i dodatno za poslovne portrete da radiš ne stock nego firmama za portrete.
Branislav: Tako je, kada sam istraživao na samom početku karijere u stock fotografiji bilo je da ti obavezno moraš imati neke ljude koji nešto rade na tim fotografijama i onda samo iz toga bilo je – ajde, da ti objasnim ceo taj proces.
Znači ti… odeš na agenciju i čitaš njihove preporuke sam istražuješ po internetu, gledaš neke reklame… u principu istražuješ tržište i gledaš gde bi ti mogao da napraviš neki svoj doprinos, bolji od onoga što već postoji na tim agencijama, kako bi omogućio sebi veću šansu da tvoja fotografija bude prodana. I naravno, možeš da se vodiš tamo nekim statistikama. Ako znaš da to lepo istražiš – jer je istraživanje stvarno jako velika stvar: ako promašiš na samom početku, onda bez obzira šta radiš, ideš van fokusa.
Tako da je to istraživanje dobar deo zapravo tog celog procesa, od početke stvaranja fotografije do slanja na stock agencije i prodaje. Nekad ranije je bilo dosta priče o tome kao koji kvalitet će biti prihvaćen, da li će agencija odbiti zbog zrna – ne možeš ti poslati fotografiju koja je ISO 250 miliona.
Ali, ono, do ISO 1250 uz malo obrade može da se ona sredi, da bude upotrebljiva i za stock i da bude prihvaćena. Znači, mora da postoji neki kvalitet – minimalna veličina fotografije koju oni prihvataju je šest megapiksela, 3000 x 2000 piksela. To je minimum koji može da se šalje; preko toga je sve OK.
To više nije upitno, ali to znači da ako i slučajno imaš fotografiju koja je dobra, napravljena nekim novijim aparatom i koja je malo blurana ili tako nešto, možeš da je izoštriš i možeš da je smanjiš – oni kao neće prihvatati ako nije originalne rezolucije… međutim, to naravno, se prihvata već više od deset godina jer možeš malo popraviti.
Kada pričamo o tom procesu istraživanje i onda kada odabereš temu – ja sam uglavnom birao ljude i moj nalog je zapravo vrlo uspešan iz razloga što sam se ja okrenuo najkomercijalnijim temama od samog starta. Ja sam istražio da je to biznis, da je to health care i da je to lifestyle. I onda sam krenuo vrteti ljude u tim temama u drugačijim prostorima, drugačijeg odela, pristupa, da li je rad od kuće, da li je radi iz kancelarije, da li je jedna osoba, dve, tri, četiri i kako kad neka ne biva i sedam, osam.
I u zavisnosti od toga ti sad napraviš neki plan za taj set. Tu ide razrada celog plana, razrada kadrova, šta hoćeš da pokriješ, tko ti kad dolazi, koliko to sve košta, koliko će da traje, gdje će da bude itd. Ali evo da ti razložim jedan set,
Kako si počeo sa stock setovima
Branislav: kako sam ja npr. počeo. Jedan od mojih prvih setova je imao dva modela, trajao je tri sata. Koštao me je negdje oko 150 eura, a ja sam za taj mesec zaradio 140 dolara, ukupno. Znači jedan set. Ne, ne. Pre toga bilo je nekih fotki, ali u principu prvi ozbiljan set me koštao više nego što sam zaradio za ceo mesec.
Ali, da kažemo da sam ja pozvao dva modela. Ja sam gledao kako da pokrijem i teme, kako da i optimizujem set da ne bi gubio vrijeme, da ne bi gubio novac – da bi plaćao više nego što zapravo je neophodno. Imao sam super optimizaciju da ako zovem modela, zovem ga, na primer od 8 do 10 sati. Znači – recimo taj time slot, a drugog modela zovem od 9 do 11.
I onda ja imam sat vremena kad su oni zajedno. I onda u tih sat vremena ja na pola sata njima promenim garderobu. Ja sam tako dobijao… Znači devojka veže kosu, stavi naočare i to više nije ono praktično ista osoba, isti set – nema ništa slično osim tog prostora, ali i to može da se izorganizuje… i ja sam tako krenuo da optimizujem svoje setove da za tri sata imam praktično četiri seta: jer imam muškog modela samog, imam sat vremena sa devojkom i onda samu devojku i praktično bilo je izvlačenje što je što većeg broja fotografija i punjenje naloga, punjenje agencija.
Sve fotografije su obrađene lokalno i bile su samo poslate na agencije. Tamo sam samo radio par selekcija u kojoj grupi te fotografije pripadaju – da li je biznis, da li pokriva model releaseova.
Za svaku fotografiju gde je prepoznatljiva osoba ili prostor mora se posedovati model ili property release. I na osnovu toga te fotografije mogu biti prihvaćene tamo, naravno, uz adekvatan opis s tim što sad ti kad imaš, recimo iz jednog seta, prilično sličnog, prilično slične fotografije ja sam gledao da moja fotografija ne bude istog naziva niti toliko sličnih key wordova, nego da se razlikuje za dobar procenat kako bi došao do većeg broja klijenata koji traže razno-raznu istu stvar.
Darko: Znači, slične vrlo fotografije, ali da dva čovjeka dođu kroz različite keyworde do toga.
Branislav: Tako je, e sad – ne prihvataju agencije baš slične fotografije – ovo je fotografija i sad ovo. Mislim OK; nije to ista fotografija, ali prilično slična, ali npr.. ovakvu fotografiju će prihvatiti i neku gde držim telefon – to on nije isto, znači ovde sedim i to je portret čoveka, ovde telefoniram, i onda se o tome radi.
Ti ipak se zapitaš nekoliko pitanja prije nego što praviš zapravo tu fotografiju, a ne ideš tako pa treseš redom – znači tko će to da koristi i za šta. I kako će da je koristi. Da li na instagramu, kao vertikalnu, da li će koristiti horizontalnu sa negativ spaceom da li će koristiti kao centralni cover. U stock fotografiji ti napraviš sve tri. Da bi pokrio sve. Kada napraviš već jedan kadar, kada napraviš svetlo ti gledaš da iskoristiš što više možeš od tog jednog – da li da napraviš close-up, da li da se udaljiš. I tako ja sam uglavnom, u sto posto slučajeva ljude savetovao da puste, malo više mesta.
Ovde se ne radi o fotografskim pravilima ti ovdje praviš poluproizvod koji netko treba da iskoristi za finalni proizvod. Ti možeš…
Darko: Znači ostaviti malo mjesta za tekst i slično, ako će netko trebati doraditi to.
Branislav: To je stvarno neophodno, ali ti ako ćeš ući kao fotograf u celu tu priču, ne treba da poštuješ zlatni presek, pravilo trećine, znači slobodno kad misliš da si napravio kadar, idi korak nazad – daj još mesta.
Oprema za stock fotografiju
Branislav: To ono, to se sada super postiže ako imaš, objektiv s plitkom žižnom tipa f/1.2 – f/1.4… tebi je praktično tu sve pozadina i ti onda možeš lepo i da se odmakneš, da sakriješ neke stvari i tako…
Ja sam počeo s vrlo entry level opremom na samom početku, to je bio D3200 Nikon i 50 f/1.8 G, imao sam jedan blic, onaj SB700 i to je to. S obzirom da je ISO osetljivost bila jako loša na tom aparatu, ja sam 5000 fotografija prvih koje sam okačio na stock radio na ISO 100. I to je ono…
Darko: Sve na najmanjem ISO i gotovo – ne biraj.
Branislav: Zato što nije bilo moguće da bude prihvaćeno na agenciji jer je bilo zrnasto. Baš se videlo, ali ovaj, mislim da je razliku generalno kod mene napravilo to što sam imao dobru color korekciju i dobar neki taj smisao – kako fotografija treba da izgleda u zavisnosti od toga za što će se koristiti. Ako će biti biznis, da bude malo hladnije, da vuče malo na plavo, ako je neka porodična priča da ona bude topla, a ako je problem da to bude malo desaturated i tako – raznih pristupa tu ima.
Onda ako dolazimo do, recimo, godinu dana nakon ulaska, kad je tu već okačeno nekih hiljada fotografija i kada je već uloženo nešto novca u opremu, dolazimo do Nikona D610 s Sigmom 35 f/1.4 Art gde se već vidi kvalitet fotografija onako veći jer je jednostavno bilo neuporedivo.
I onda kasnije, kasnije se kupuje oprema iz nekog više komfora i mogućnosti da tebi posao bude lakši i da nešto eto, novo probaš. Jer, mnogo je veći procenat razlike kada pređeš s D3200 na D610 nego kad pređeš sa D610 na Canon R – tu se sad ne vidi neka razlika. Ovo je zapravo velik bio skok, a ovo posle – koji ćeš sistem, šta ti više odgovara i tako dalje. Međutim, tu dolazi do toga kad sam ja prešao sad na R – to mi se jako svidelo probao sam R5 kad je izašao R5, kupio sam R5 kupio sam RF objektive, sve sam to zamenio i tu dolazi do toga da ja zapravo za fotografiju imam jako ozbiljnu opremu kojom mogu da ponudim rad za klijente.
I onda tu dolazimo do poslovnih portreta jer kroz samo ta fotografisanja za stock gdje sam koristio bliceve i to sve, je došlo da ja imam ceo set za portrete. I onda sam probao to, i onda sam testirao jedne godine, mislim da je to bila negde 2021… Testirao sam kroz email kampanju, znači potpuna cold kampanja da vidim da li će se nešto desiti u vezi sa portretima. I bilo je nekih prodaja, recimo, na nekih 600 eura uloženih u samo marketing, meni je došlo negdje oko 3500 eura prihoda, što je bilo ono iznad, tako ni iz čega da sam napravio eto neke klijente, neka poznanstva… To je bila strava. I onda sam video zapravo da tu ima dosta prostora za tako neke klijente, ja se okrećem sad isključivo premium klijentima. Koji jednostavno… Kad kažem premium, znaš o čemu pričam, znači, ne ide se na to da se zadovoljava forma, nego se bavimo suštinom. Ja nisam tu da dođem, što kažu, da slikam. Mislim, slikam – slikar; nego dođem da odradim, ono kako se dogovorimo i kako to treba da izgleda.
Ne prihvatam ono što mislim da nije za mene. ne radim sve, baš sam skoro objašnjavao u nekom LinkedIn postu – jednostavno, portreti su mi došli kao neka niša. Ja znam kako da predstavim kompaniju na najbolji mogući način kroz fotografiju, ali mislim da koliko god ovo bila sad 2023. godina stvari idu mnogo sporije u tom nekom našem fotografskom smeru i mislim da taman kada bude trebalo da se desi da se fotografija primeni… AI će doći samo ovako i to je to. Mislim da nam se tu ne piše nešto najsjajnije, ali mislim da treba da budemo otvoreni ka novim stvarima i da smo trenutno na početku nečeg toliko novog i da treba se ukrcati na taj prvi brod i krenuti u tu plovidbu.
Jer 2010-e, kada je u Srbiji stock bio poznat među 15-20 ljudi ti da si napravio fotografiju dok ti je aparat ispadao, sad bi zaradio već desetine hiljada dolara na te fotografije, jer tad nije bilo konkurencije. Bukvalno je tako i…
Darko: OK.
Branislav: I ti sada kada vidiš neke vrhunske fotografe koji su bili vrhunski još prije deset godina, i kad im vidiš najstarije fotografije na nalogu, to je smeh, to je katastrofa, ali jednostavno…
Darko: Ali trebalo je početi.
Branislav: Trebalo je početi, tako je. I moje isto tako, ali lepo je dok vidiš razliku – dobro je, ako ne vidiš, ti si u problemu.
Darko: Normalno, ako ne rasteš u 10 godina, onda je stvarno problem.
Branislav: Da. Trebalo bi da se raste stvarno, ja verujem, na godinu i po – dve dana, da se već vidi nešto novo.
Svjetlo i rasvjeta
Branislav: Znači, ono što je kod mene generalno promenilo priču je ubacivanje više konstantne rasvete. Ja nisam bio netko tko je koristio pet bliceva na fotkanjima. Ja sam koristio uglavnom dva, maksimalno tri i to da mi više popuni svetlo u prostoriji nego da ja sad nekome crtam – hoću ovako onako… Sad, ja se time nikad nisam bavio jer sam navikao na rad sa neutralnim, prirodnim svjetlom. Znači, kad netko kaže – jao, sad je tmuran dan; meni je to bilo savršeno jer ja nisam imao senke, znači mogao sam u postprodukciji da radim šta sam hteo. Ja tad idem na fotografisanje i ono najjača fotkanja su mi tipa leti od šest popodne do pola osam. To je to. Ovo u podne…
Darko: Plavi i zlatni sat.
Branislav: Da. U podne sam generalno gledao da fotkam po parkovima i negde gde se uopšte ne vidi sunce i bilo kakav zrak.. Gde ti je ono što ti gori na fotkama, tako da ovaj, u konstantno svetlo sam ušao s dva Nanlite štapa i oni su RGB štapovi bili su, mislim negde oko između 280 i 320 eura.
Baterija im drži dva sata, na ono ful snazi, nikad ne koristiš skoro ful snagu i imaš ceo spektar, možeš da biraš boju, to stvarno preporučam. Lako ih je poneti i ovaj, to mi je sad uvek na startu i posle toga je došla Nanlite Forca od 500W koja je stvarno onako, zverka, i gdje je od noći pravim dan. To je isto poneto za unutrašnje korišćenje, u mestima gdje hoću da imam svjetlo. I bukvalno otkad sam to kupio, to sam kupio pre jedno godinu i po dana, od tad – ja se više ne bavim svetlom. Ja upalim, testiram, nešto malo doradim i to je to, vozi. Idemo sad pravimo fotke – ne ono, kao, sad mi je ovde loše, sad me ovo nervira, sad mi ovo ne odgovara – prestajemo priču o rasveti jer je ovo vrhunski – za moj slučaj konkretno. Imam kolege koje koriste i i dalje bez rasvete, i dalje sa puno bliceva, i dalje kombinovano, i dalje sa samo konstantom svega, ali generalno kad našeš nešto što tebi leži – to je najbolje za tebe. Samo gas, imaš svoj stil, nađeš se već tu negde i ćao.
U celom tom istraživanju stock fotografije video sam da mnogo loših fotografija agencije guraju na home page kao neki primer autentičnosti kako to treba da izgleda, a zapravo ti vidiš fotografa koji veze sa životom nema, koji ne zna da postavi to svetlo, kome je puklo pola fotografije, a nekom tamo editoru se to svidelo kao native… I on je sad ispao kao ultra kul – ti moraš biti stvarno edukovan da bi znao da pokvariš fotografiju na taj način. Ja ne mogu.
Darko: Da izgleda u smjeru – htio sam to i sad je to umjetnost…
Branislav: Da, znači ja neću se bavim time uopšte. Da, upravo to.
Ja sad tu nešto tripujem, ovo je kao – to sam ja baš tako hteo… Znači – ne. Kad se već vide neke moje fotografije, ljudi prepoznaju moj stil kao što ja prepoznajem stil nekih mojih kolega. Da li je u pitanju kadriranje, kolor korekcija, kombinovano, ali jednostavno – ne mora da bude savršeno da bi bilo dobro.
Ono što mene zanima od celog seta mi je koliko će se taj set prodati. A ovo, da li će biti plavo ili žuto, jel svetlo ili tamno… To me ne zanima više uopšte. Znači, OK je da se mi bavimo nekom estetikom, ti to moraš imati da bi to imalo smisla. Ali nekako ne treba ta umetnost da sad smoriš ako je nešto loše…
Setovi za stock fotografiju
Branislav: A evo dati ću ti odmah primer – moj najgori set je trajao dva i po sata.
Radio sam na dve lokacije sa dva modela, dva ženska modela. Na kraju toga šta misliš, koliko fotografija sam ja izvukao dobrih – dva i po sata, dve lokacije, dva modela.
Darko: Ako je loše baš stvarno bilo.
Branislav: Ako je baš stvarno loše.
Darko: 15 – loše.
Branislav: 2.
Darko: OK, OK, dobro.
Branislav: Ali, ali jedna od te dve je moj bestseller danas.
Darko: Jedna, ali vrijedna bi rekli.
Branislav: Znaš, koja je zapravo pobedila, taj set je pobedio mnoge setove od kojih sam ja mnogo više očekivao. Poklopile su se neke stvari i to je ono čega treba da su setiš svaki put kada misliš da ne znaš šta ćeš, da ti nešto ne ide, da si mogao bolje, pusti da to kaže tržište, nemoj ti da se baviš s time.
Nemoj da overthinkuješ te stvari, pogotovo ako misliš da ne znaš o stocku previše ili da ne znaš dovoljno – ajde ti to samo pusti tamo, lepo uradi šta je do tebe i onda pusti da vidiš da li će to netko prepoznati i kako će to završiti. I ta fotografije i dalje ide i prodaje se i prodaje se i prodaje itd.. I neke od mojih najuspešnijih setova su koštali tačno nula.
A imam setove u koje je uloženo između, recimo, hiljadu i hiljadu i po eura – ozbiljni setovi, ozbiljne lokacije, puno modela. Znači, tu je odmah i asistent i hrana za sve i gorivo i noćenje negde, ako je neki velik set, onda na dva dana pa pakuješ svu opremu, pa iscimaš se, pa onda da ne pričam kakav si nakon 5-6 sati fotografisanja.
Pa onda imaš hiljade fotografije za obradu, pa napraviš od hiljadu fotografija – 300-400 odabranih gdje imaš 50% sličnih. I onda možda tražiš tu jednu koja će se negde zakačiti. Možda se zakači, možda se ne zakači. Ali, ono što ne volim u tome svemu je što veliki set verovatno traži mesece ili godine da se isplati.
Kad kažem mesece, ne mislim na dva. Mislim na 15 meseci, 20 meseci, 12 meseci, ne možeđ da znaš, može da se nešto proda sutra, da ti isplati ceo set, da ti pošalje na more, ali može dok se ne desi ništa. Ja sam na početku počeo tim malim setovima.
Darko: Samo da razjasnimo – napraviš set, postaviš na stock site i to je to vrijeme, da li 20 mjeseci ili koliko, u tom smjeru, to je vrijeme.
Branislav: Da, tamo čekaš da vidiš da li će se nešto desiti. Uz to, neki softveri koji se bave analiziranjem tog portfolija pa ti govore koliko ti je fotografija prodata puta, koliko je zaradio set, zove se Stock performer i košta oko 30 eura mesečno. Meni je bitno ta statistika da vidim kad je set isplaćen, za koliko vremena, koliko je isplaćen i koji je od modela zapravo doprineo isplativosti tog seta.
Jer imaš, na primjer, ljude koji su potpuno, ono, prelepi, prelepi na fotografijama – tržište na njih ne reaguje. Jednostavno, zakače se za nekog drugog ili tako dalje…
Imamo našeg Marka Zelena, najpoznatijeg modela u Srbiji generalno, koji radi stock već 10 godina – muški model, naočale, brada odgovara svima, ima ga u celom svetu, i on, ja garantujem da je u top tri najprodavanija modela na svetu.
Ali ne samo ne samo da kažemo da je najprodavaniji model na svetu, nego generalno pristup tog čovjeka, kakav je – trebali bi modeli da uče od njega ponašanje na setu, pristup, znači celo to nešto što zovemo: kompletna usluga. Da ti neko dođe s koferom na set, gde ti imaš spektar stvari, spektar odeće.
Ako si rekao zelena, on ima i svetlo i tamno i onako kao braun i
Darko: Nijansu koja ti taman paše. Odmah.
Branislav: Znači opeglano, složeno, sve po dogovoru, tačno, korektno, nemam jednu reč da kažem – svi treba da obrate pažnju i voleo bih da on negde bude intervjuisan, čak i kod tebe, da vidiš samo ugao…
Darko: Hvala na prijedlogu, već mi sad zvuči vrlo interesantno.
Branislav: To je da vidiš samo kakva je perspektiva i iz oka modela u celom tom poslu, jer ako pričamo o novcu, modeli su plaćeni na sat ili po danu. U zavisnosti od toga šta ti planiraš, ako planiraš da ih povedeš na more, uglavnom se plaćaju dnevnice. I onda se fotografiše uglavnom kada za to ima potrebe, znači ne sad 24/7, nego fotografišeš malo ujutru, malo popodne, malo kad misliš da imaš neki dobar ugao pa neznam, pokriju se tu razne stvari, ali uglavnom se setovi rade na sat i satnice modela idu od 10 eura do, recimo, 50 eura po satu. Naravno, uvijek netko može da traži 20000 eura za sad, što je legitimno da traži, samo je pitanje da li će to dobiti, kolika je tvoja isplativost, šta misliš – da li bi ti stvarno doprineo tome, tako da svako naše ulaganje je zapravo samo naš rizik i samo naša dobit, a modeli su plaćeni. Plaćeni po satu, plaćeni po setu, i to je to. Znači, nemaju rizik nikakav. Imam masu setova koje si nisu isplatili. Modeli su uredno dobili novac za to i trenutno su zaradili od tog seta mnogo više nego ja.
Ali, sve ovo kad se zavrtelo…
Darko: A da te zaustavim vezano uz ovaj rizik, da li model može imati rizik da ga se veže uz nešto što će ga okaljati ili mu neće biti kasnije možda dobro, da tako velim, u portfoliu, da će ga vezati uz nešto i da mu s te strane ima možda rizik.
Branislav: Zavisi šta drži u ruci, to misliš?
Darko: Pa ne sad da li se drži u ruci, ali onako, povezanost s nečim…
Branislav: U principu kroz stock fotografiju zabranjeno je koristiti stock fotografije u tim nekim pogrdnim situacijama – tipa ne može sad, ne znam, neki ono porno sajt da koristi fotografiju sa stocka, to je zabranjeno. Naravno, ukoliko ti fotografišeš… sad, dva muškarca da drži jedan drugom vratu ruci, nasilje.
Može biti, naravno, ilustracija na to ali, imali smo situacije, npr. kada su neki fotografi iz Srbije radili predigru, u krevetu, u vešu, mislim – šta ti onda očekuješ od tog seta. Ako je taj set ilustracija za tako nešto, svesno se ulazi u to. Zato se lepo na početku kaže: šta je tema seta, šta se od tog seta očekuje.
I ja ne očekujem da bi bilo ko prihvati posao ukoliko ne želi da radi taj set. Konkretno, u mom slučaju ja sam radio par, dve devojke. Znači ljubavni par, njih dve – to je bilo tema. Zna se da se one mogu naći na nekom sajtu koji to propagira i koji pričao o ljubavi dve devojke. LGBT, zastave, ovo, ono …
Upoznat si sa setom, nitko tebi neće reći – danas radimo pripremanje sendviča za doručak i onda od tebe očekuju da se skineš i da radiš predigru – to ne. To nije korektno i ja bih takav set da sam model samo napustio – hvala lepo, prijatno.
Darko: Sve je dogovoreno unaprijed točno što će biti, na koji način fotografirano i svatko ulazi već unaprijed sa znanjem, što će, kakve će ustvari fotografije biti.
Branislav: Naravno, da zapravo znao šta da ponesu od garderobe da bi znao kako da se prireme za set, dogovori se frizura… Ja npr. idem do toga da kažem ljudima da ne lakiraju nokte. Ja ne želim, da imam crvene nokte niti špicaste dugačke nokte na setu. Idemo u celu pripremu.
Ono šta ja koristim za pripremu je Milanote, ne znam je si upoznat s njim. Milanote je sjajan, web web i desktop aplikacija koja služi za pripremu seta. I ne samo seta, imaju razne templejte pa ti sad možeš birati šta si ti od zanimanja. I uglavnom kada odabereš neki photography board on ti ponudi
pitanja na koja ti treba da odgovoriš, možeš da dodaš fotografije, možeš da sačuvaš brzu fotografiju s interneta, da ti on tamo sačuva ako planiraš nekih set i jednostavno ti kad odgovoriš na pitanja za šta će se fotografije koristiti, kako treba da izgleda, ko je klijent koji će to kupiti, kad se pozabaviš tom pripremom o kojoj sam o pričao, jednostavno, to je to.
Darko: Znači, već imaš onda
spreman moodboard koji možeš pokazati
Branislav: Tako je.
Darko: Da li uopće hoće u tom smjeru… super.
Branislav: Na primer, nekako na set dolazim sa odštampanim moodboardom, čak i ako sam našao neku inspiraciju za pozu na Pinterestu, ja to odštampam i kažem: želim ovakvu pozu da se zna ka čemu težim. Jer dotle se, ne znam, sad kad smo imali set, gde je čovek od 45 godina, proseda brada, glumio da je bolestan – da ima prehladu, treba mi kašalj, treba mi gde je on pod ćebetom, treba mi da se ne oseća dobro itd. Onda, velika tema je bila…
Darko: Je li bilo luka za plakanje i to?
Branislav: Nije, nije bilo luka – iz ćevapa 🙂
A imali smo, na primjer,
mental health kao veliku temu. Pa je bilo tu depresija pa ovo pa ono, pa prazni pogledi pa treba… Nije stock fotografija samo nasmejani ljudi, to je bilo nekad i to je ono kao kes, shopping nasmejani ljudi, ne, ne želim to da radim više uopšte… I
Budućnost stock fotografije
Branislav: mislim da je budućnost stock fotografije vrlo upitna. Možda ne da će se krešovati ove godine, ali mislim da će AI dosta doprineti tome da se nekako shapeuje u nekom drugom pravcu i trebamo samo pratiti trendove, ući i mi u nešto što bi mogli da radimo na taj neki način…
Gledao sam pred neki dan na Twitteru dvojicu momaka koji su ponudili Midjourney trening za 500 funti + porez. Za sat vremena – jedan čas.
Darko: Aha, znači samo ono pisanje promptova i to je to.
Branislav: Da, i sad pazi, oni su potrošili jedno mesec dana ćukanja tamo na Midjourneyu gdje bi našli – šta, kakav prompt radi za njih? Naučili su da koriste Midjourney, stilove, kamere, detalje, ovo ono i sad na kraju… on je već napravio proizvod, znači ozbiljan sajt, povezao Stripe, predivan dizajn, sve ono što je genrerisano je generisano vrhunski, nema neku temu da kažeš, nego od svega pomalo – malo packaging, malo neka umetnost, ali on je već došao da tebi proda za 500 funti za sat vremena – to neko njegovo istraživanje i kao nema opcije bukiranja još jednog časa.
Darko: To – jedan sat i gotovo. Nemamo više šta razgovarati nakon toga.
Branislav: Da, imaju subskripciju za njihovu discord grupu koja je nešto 30 ili 50 funti mesečno i naravno dream job je da napraviš subskripciju, nekog, nečega koji će ti plaćati, plaćati, plaćati… a ti ćeš povremeno nešto baciti tamo i to je to. Znači, vrhunska priča tako treba da se radi – OK, svaka čast.
Darko: Sada kad smo već kod AI-a, koliko ti izgleda, ti veliš možda da se vidi kroz godinu dana.
Je li AI prijetnja za stock?
Darko: Koliko ti sad trenutno izgleda da je AI prema stock fotografiji prijetnja u ovom trenutku i prema prvenstveno stock fotografima.
Branislav: Pa mislim da jeste, zato što mislim da će se dosta klijenata zapravo odlučiti da koristi neke AI kreacije. Tu vidim da će dizajneri, mislim prvi da stradaju. Jer šta Midjourney izbaci za ono 30 sekundi ili tri minuta, to je stvarno nešto što bi neki ozbiljan dizajner prvo trebao da smisli, pa onda do još i dizajnira.
Stvarno ludo, mislim gledao sam neke kreacije sa kao Nike. Ja sam bio šokiran – stvarno nešto najbolje što sam video do sad a čemu Nike nije prišao ni milimetar. Ali da jeste, to bi bili ovako skokovi prodaje. I verujem da će dosta oblikovati generalno budućnost i poanta je što oni sad, svakog dana su sve bolji.
Znači ubrzano učenje, mnogo programera koja se nakačilo na sam AI da kreira neke svoje proizvode. Danas sam našao jednog programera koji je kreirao modela kog ti možeš da treniraš, da ga ti stvoriš. Jednostavno da li ćeš da treniraš modela preko sebe, da ti budeš lik i da onda stavljaš tog modela u različite položaje ili ćeš jednostavno … ali eto, on su za godinu dana, ako su danas tako dobri i već, prilično da ti kažem, treba da pogledam ja onako dobro da vidim da li bi našao nešto da li je to realno ili je generisano. Šta će biti za tri godine?
Tako da, definitivno se ide ka kompjuterizaciji svega i mislim da treba da razmislimo o stvarima koje ne, AI neće moći da zameni, AI neće moći da ti fotografiše, npr. vjenčanje ili ne znam, korporacijsko dešavanje…
Pitanje je samo da li će klijenti stvarno hteti i tad da imaju fotografa ili ne – jako je to sve upitno, tako da treba videti i pratiti svakodnevno bukvalno šta sledi… I mislim da ova naša borba, sa generalno propagiranjem poslovnih portreta, da će sve završiti u nekom trenutku, jer OK, ljudima već ne smeta da imaju loše fotografije, zašto će im smetati da imaju i AI koji je bolji od njihove trenutne – a da tebe ne plate. To je trenutno, neko moje razmišljenje u vezi sa poslovnim portretima.
Naravno, ovaj uvek će biti ljudi koji će hteti da odvoje budžet za to, da to plate, ali ja vidim da ono što je trenutno iPhone fotografije su npr. da je to, vidi – ono što mogu da u džepu umjesto pun ranac, to je stvarno haos. Sad ću ti pokazati ovo, nije bilo planirano…
Darko: Tehnologija ide do kraja naprijed, tako da je. A OK, da, oprema.
Branislav: Da, sad, ja treba da nosim na set ovo…
Darko: OK.
Branislav: A neko će da ponese, iPhone kojim će da, realno ufotografiše dovoljno OK i da ima neke fotografije i da kaže – meni je ovo dobro, vozi… ili će da te fotografije iz iPhonea ubaci u neki AI koji će da napravi veću fotografiju, retuširanu fotografiju – spremno odmah za Linkedin, Facebook, Instagram, ko zna gdje to ide.
Znači, to je stvarno…
Darko: Da je dovoljno dobro i to je to.
Branislav: Da, sad tu mislim da granice počinju da se brišu.
Darko: Što se tiče tehnologije, to svakako – to bih se složio s tobom da stvarno sad modeli mobilnih telefona; fotografija s tehnološke strane – em rezolucija, em upravljanje dinamičkim rasponom, svjetlom… tu uopće više nema nekih posebno problema.
Pa da ne velim da u potpunom mraku mogu napravit fotografiju što je nekad bilo kao što si rekao
Branislav: Da.
Darko: ISO 100 i zrnato je već kvragu, ali ne; ono što bih htio reći da ovaj dio ljudske komponente i ono što bih te odmah uz to pitao:
Koliko je tebi pomoglo u tvojem smjeru i tvom uspjehu, ta specijalizacija za rad s ljudima; da li kroz stock fotografiju i sad kroz poslovne portrete. Jer, istina, tehnološki možeš ti napraviti savršenu fotografiju, ali uopće opustiti čovjeka da ima izraz lica opušten, da točno odradi nešto – da izgleda samouvjereno na fotografiji, na žalost to sama tehnologija ne može. Koliko je to tebi pomoglo i u tom smjeru, a isto tako i specijalizacija da, kroz tu nišu da ono što si rekao da odbiješ poslove koje ne želiš raditi – da uspiješ u svemu ovome dosad.
Branislav: Pa npr. ovako, za stock fotografiju modeli dolaze da bi glumili – znači, ako si srećan, srećan si, ako ti kažemo da si tužan, tužan si i tu…
Darko: Normalno, ali tu imamo onako velike razlike. Netko može odglumiti, nekome treba malo pomoći ipak vjerojatno, ovisi o iskustvu.
Branislav: To je OK i znači ja im… Da, ima modela – devojku koja, pustim je 15 sekundi, ona krene da plače. Samo kaže: Daj mi samo malo vremena; i onda, imao sam devojku koja se bavi glumom koja me je ostavila bez teksta šta je uradila u dva minuta. Radili smo set, mržnja, bes, strah i ljubav – ti ne možeš da zamisliš kako je to izgledalo: u 30 sekundi ovo, 30 sekundi ovo, 30 sekundi ovo, 30 to… Ja sam ostao – samo sam ugasio aparat, rekao sam završili smo; to je bilo stvarno neverovatno.
Portreti
Branislav: A što se tiče portreta, mislim, uglavnom ljudima treba malo vremena i mislim da je tvoj potez da te upoznaju pre nego što dođu vrhunski. Mislim da o tebi već može da se stekne neki utisak – prvo čuju ti glas, vide te, znaju kako se ponašaš, kakva ti je gestikulacija… kažeš: Zdravo. Ja sam Darko Mareš, hvala ti što si ovdje… to su svi videli i čuli; e sad, da li ćeš ti reći nešto pametno ili nećeš – to meni nije krucijalno jer su oni tebe videli i oni tebe poznaju. Mnogo više nego što ti poznaješ njih.
E sad kad mi se netko pojavio, ja vidim kako osoba razgovara – da li nervozna, da li nije nervozna. Generalno, kod mene se ne ulazi na set, iako je i sad mnogo stvari postavljeno. Ne ulazi se ovde da te škljocnem i ideš kući, ulazi se sa pričom, polako, ostavi stvari imamo čiviluk, šta ćeš da popiješ, imamo sve. I onda – kako je došao ovde, šta se dešava, sve OK?, neka neformalno priča.
Uvijek kažem da su prvih deset fotki retardirane i kažem ljudima da se ne da se uopšte ne trude na početku da napravimo fotografiju jer treba da testiramo svetlo i postavimo po njihovoj visini, po obliku tijela. I onda kad ja budem rekao da imamo postavku – to su ti mali trikovi. E onda idemo u test fotki i da vidimo da li ćemo osobu predstaviti nasmijanu, blago nasmejanu, sa zubima, bez zuba, s jako velikim osmehom, da vidimo šta im leži i zašto ih radimo.
Znači, to je – koja će biti pozadina; ja, naravno, uvijek dajem preporuku u vezi s garderobom. Da to bude svedeno, da bude više slojeva – da ne bude samo košulja, nego da bude košulja i sako, da bude možda neka maramu za žene, da kravata ne bude fluorescentno zelena, nego da bude nešto svedeno jer nije poanta da se ti ističeš zapravo sad u poslovnom svetu da, ako predstavljaš nekog visokog menadžera, nekog koji ne treba da privuče pažnju.
OK, kad staviš krastavac onda privučeš pažnji i tebi treba, ti treba da privučeš pažnju da bi netko video tko je ovaj šta radi, pročita i onda ti uđe na nalog. Ali ako ti vodiš, neznam, fondove Svetske banke ili šta god ti ne moraš tamo da… Meni je prosto neverovatno koliko ljudi zapravo ima loše fotografije, a koristi, a ide kao drži neka predavanja, neka ludila i ti nisi našao za shodno da odeš da se fotografišeš za ličnu kartu i da kažeš molim vas, pošaljite mi to na mail i eto ti – za dva i pol eura imaš ono, fotografiju koja je bolja nego sa svadbe neke koja je okačena da mu na LinkedInu.
Darko: Ono iz mojeg iskustva, sad ne znam da li ćeš se složiti s time – ljudi se ne vole fotografirati, znači doći pred fotoaparat – nije možda problem, čak niti u parama, nije problem u vremenu kojeg vjerovatno dosta njih nema, ali da je sutra, prekosutra, za godinu dana, nikad u stvari – be vole se fotografirati
Branislav: Je li misliš možda da vole da idu kod zubara?
Darko: i A to moraju. Ili će bol postati prevelika…
Branislav: A vidiš, ali vidiš…
Darko: Ali ovo nije toliko bolno… Da.
Branislav: Osim za naše oči, ali je u principu, sramota je…
Darko: Da, nije direktno bolno bi rekao da te boli toliko da ne možeš jesti, ali da utječe na tvoj i razvoj dalje i na poslovanje, to svakako.
Branislav: Ti ne bi verovao kakve loše fotografije i ljudi imaju kojima novac uopšte nije upitan. Znači uopšte se ne radi o novcu, znači ako se radi o tvom vremenu – reci mi gde da dođem… to će koštati 2000 eura, ja ću doći tebi će to trajati 2 minuta. Mene će to trajati dva dana ili jedan dan, to je nebitno jer ti ćeš to platiti.
Ako ti je tvoje vreme bitno, ja za minut mogu da završim. To je to, bez problema. Znači ako se radi o vremenu, ali ovdje se ne radi, ja mislim, ni o vremenu. Radi se o tom nekom stavu gde tom nekom bitnom neko neće da kaže: vidi kakva ti je fotografija, daj da to malo…
Ako se netko bavi marketingom u firmi, a svi se bave nečim – velika firma ima svoj marketing deo, ne kaže direktoru: Treba da se fotografišeš; ovaj će da kaže, treba… znači – ne želim i ovi to kao – OK, ne želiš, završili smo, ja sam rekao… Pa to se ne radi tako. Zakaži fotografisanje, organizuj – reci mu tu stani, bre, minut jedan, bit ćeš mi zahvalan.
I takvi ljudi onda doprinose razvoju firme i dobijaju unapređenje i urade nešto za što je neko rekao da neće – čoveče, znači ti dovedi fotografa, i nek ovaj onda kaže da neće. To je tvoja misija. Završeno. Kad mu je sve spremno kad je fotograf plaćen za to, sad te košta 2000 eura da se ne fotografišeš. E, tako se to radi i tako se menjaju stvari. I onda ti kad imaš nekog takvog u timu…
Evo sad ti reci – pomisli na stvar koja ti nije rešena i zamisli da ti netko dođe, i da ti doprinese da tu stvar rešiš. Treba samo da potpišeš papire – i ti ne potpišeš. Idem sad do prodavnice i ovaj ti stane vrata i kaže: potpiši mi ovde i idi gde god hoćeš.
Darko: Istina.
Većinom, ono što velim, kod zubara i slično postoji direktna bol, a ovdje ne postoji. Pa – loše je, pa je… stvarno dok ne postoji neka negativna stvar koju mogu vidjeti u toj da je loša fotografija. Tu je možda problem.
Branislav: jAli znaš kako, ne znam – super neke konferencije se sad tu dešavaju. I još ljudi su uložili sve u taj neki dizajn i ovo i ono, jednostavno fotografije dostavljene – tiha jeza. Stvarno mislim da bi svaki ozbiljan čovek koji ima bar jedno predavanje neko u životu trebao da ima set od 2-3 fotografije koje će se uvek slati mono u zip ili ne ili PDF, bolje PDF da ne bude zip da ne bude neka virusčina i to… PDF pa evo vam vadite šta hoćete, dakle ovo su fotografije direktora koje se koriste za javne medije, media kit.
Darko: Da.
To bi svaka osoba koja surađuje s javnosti trebala imati, a na žalost nije baš često slučaj.
Branislav: Da, to uopšte nisu, ono, sve para ovog sveta, te pare firmama ne menjaju ništa. Znači tebi i nama je dovoljno da ako imaš redovnih takvih klijenata, može da napraviš normalan život od toga I to je sasvim u redu. Imaš deset takvih klijenata mesečno pojedinačnih – sve je cool ili da imaš… Ja idem na to da imam osam klijenata godišnje, znači osam klijenata godišnje.
To je meni top. Prekosutra radim 33 osobe na lokaciji. I to su ljudi koji plaćaju dosta za te fotografije, svjesni su šta očekuju, za šta će ih koristiti, fotografiše se, po mom mišljenju, ljudi kojima fotografija stvarno ne vidim zašto bi je koristili, ali svaka čast toj firmi koja odvaja novac i da pokrije i taj deo ljudi – nemam ništa protiv, naravno, sve super. Što se mene tiče, ne moraju svi da imaju fotografiju. Zna se ko treba i nekako gledam da ljudi koji su na nekim pozicijama koje su vrlo promenjljive, upitno je da li uopšte treba da rade. Ali ako je neko direktor, ako je neki board, ako je – imaš u boardu 15 ljudi, pa uradi čoveče portrete. Oni će biti na sastanku, ne znam, jednom mjesečno, jednom u šest mjeseci. To mi je nekako…
Darko: S time da da, ljudi koji se obraćaju prema javnosti, da li je to dio nekog boarda ili čega, ali isto tako, rekao bih i svi koji prema klijentima se obraćaju trebali bi imati fotografije da ih ljudi vide prije – čim dobiju prvi email od njih da mogu ih naći kako izgleda ta osoba. I tu bi rekao da nije toliko možda i na vrhu potrebno, nego i niže… Bilo tko da neki način komunicira s drugima direktno van tvrtke bi bilo dobro da ima fotografiju.
Branislav: Skoro sam pričao o tome kako je par stotina eura odlučilo o tome da li će fotografije biti vrhunski obrađene, fotografisane s punom pažnjom ili će klijentu uštedjeti 500 eura koje mu ne znači na nekom globalnom godišnjem planu, u nekom krupnijem planu. Znači, to je recimo, cena jednog ručka za taj tim koji je trebao da se fotografiše i ljudi odlaze i biraju dosta lošije fotografije – njihov izbor.
Fotograf jednostavno tako fotografiše, ne obrađuje fotografije, ali oni imaju fotografiju kao to je to i sad, iako je i imaju, to nije baš ona kako je moglo za neku ne preveliku razliku u globalu, ako gledamo koja je koja bila razlika u ceni – ovo je neka situacija gde ljudi ne bi trebali tako da razmišljaju.
Ali najbolje je da to kažem na primeru muzike za svadbu.
Svi hoće da imaju vrhunsku žurku i ne pitaju koliko košta, razumeš – to. Misliš da je itko ikad probao da se cenka sa muzikom? Jer oni očekuju da baš to bude vrhunski i onda to toliko košta i onda da dovedu nekog pevača itd. baš ludilo gdje se potroše hiljade eura. I onda, za nešto što ti treba da odradiš za 20-30 ljudi, jedan dan ovo-ono oni gledaju kao na to da ćeš ti zaraditi za par sati 2000 eura. I onda se ja sprdam kako je satnica od 500-1000 eura. To je to. Nebitno što tebi treba još nedjelju dana da to obradiš da možda platiš nekom platu, neke poreze, neke doprinose. Imaš neke troškove… Malo u Srbiji generalno nije došlo do toga da kompanije misle da ti kao fotograf imaš bilo kakav trošak osim hrane i računa za stan.
Darko: I tvog vremena si ti tamo, možda sat vremena i to je to. Samo to se treba platiti.
Branislav: Ma tvoje vreme uopšte nije bitno, to uopštenije bitno, znaš, ali jednostavno uopšte neću da se trudim da obrazlažem zašto to – jednostavno, šta treba da se, treba da se edukuje klijenta ali na način da on vidi šta je njemu benefit, a ne šta on meni plaća, da kako bih ja živeo – to je, to je fora i mislim da je poanta ono što bi i ti trebao da uradiš kao sledeći korak, ja ću definitivno uraditi je pokazivanje našeg proizvoda u primjeni. Gde je Darko Mareš profilna fotografija pre 10 godina i gde je sad – stavi jedno pored druge.
Darko: Da, to svakako, prije ili kasnije.
Branislav: A gde je sad klijentska fotografije koja je bila na Linkedinu pre nego što je tebe zvao i gdje je fotografija posle. Hvala ti, hoćeš da dobiješ popust ako okačim tvoju fotografiju pre i posle. Evo dobiti ćeš jednu fotografiju gratis koja košta 30 eura; je li to OK kompenzacija. Jeste. Svi je zadovoljni hvale.
I još dobiješ lepu priču.
Darko: Istina.
Branislav: Ljude zanima benefit koji će oni ostvariti od toga. Prvi utisak – da, sve OK, mnogo njih ima lošu fotografiju, pa se ljudi, ono, kidaju. Ali ako pričamo šta je bolje – bolje da kidaš sa boljom fotografijom, nego da kidaš sa lošom fotografijom. Ipak, nekako je taj pristup malo… vidi se da nisi… možda ti nemaš vremena, ali je realno… a svi znamo kad se nema vremena kako se ima vremena za neke stvari koje nas zanimaju i tako dalje.
Darko: Kad boli zub kako se ima vremena za zubara i sve u tom smjeru tada – to je, ali u super da si se dotakao ove teme. Čisto se tiče stanja, ajmo tako reći, fotografije u regiji i ono što je mene fasciniralo sad malo u razgovoru prije, onaj podatak na svjetskoj razini – koliko je, recimo, u Hrvatskoj uopće nemam osjećaj za stock fotografiju da je toliko zastupljena kao za taj podatak koliko je to u Srbiji pa ako možeš ponoviti ovo
Branislav: Da, da, srpski fotografi doprinesu negde oko 10-15% stock industrije generalno
Darko: Na svjetskoj razini.
Branislav: Na svjetskom nivou. I to je stvarno ogroman broj, a pogotovo sada u poslednje recimo, dve godine je došlo do baš velike ekspanzije srpskih fotografa, novih fotografa koji se bave stock fotografijom jer su čuli da je to strava, da te neko gađa parama i da to tako. Jednostavno, kad počneš stock ti si odma – ludilo.
Darko: Da, ali u osnovi koliko je u stvari kod nas lokalno u regiji, možda fotografija manje cijenjena nego na svjetskoj razini, isto tako, jer ti isti fotografi rade iste fotografije i lokalno ali i za cijeli svijet. I na kraju, koliko to razlika bude?
Branislav: Pa na kraju ja ne želim da moja razlika, generalno, kad radim za klijente, bude. Sve što će koštati u Srbiji 2000 eura za klijenta, za inostranstvo, nema šanse da prođe bez duplog. A verovatno to što ja kažem da bi bilo četiri za inostranstvo je realno da bude pet i po – šest.
Ako oni traže nekog lokalnog, ali opet pitanje kako ću sto stvari, da li ja to mogu uopšte raditi i tako dalje, ali i ovaj…
Što se tiče same stock fotografije, još zanimljiva informacija koju nisi čuo je da samo 10% naloge na osvetu ima preko hiljadu fajlova.
I tih 10% koji imaju preko hiljadu, neko ima i po par miliona fotografija – ti imaš, ne znam, Afrika Studio, Raw Studio i na nađeš Jacob Lunda, nađeš vrlo lako recimo, top deset naloga koje mislim… Yuri kao fotograf stock broj jedan već 15 godina, čovek ima u svom timu 20 fotografa.
Dvadeset fotografa koji za njega rade. Čovjek ima improvizirano u zgradi, ima negde neki stari YouTube video gde čovek pokazuje svoj studio koji je mislim velik jedno sto sa sto metara. I
Darko: To je znači ogromna hala.
Branislav: Ovde mu je bolnica, ovde mu je bolnička soba, ovde mu je kuhinja, škola, a ovde mu je ovo, ovde mu je garderober.
Darko: Znači, svi setovi razrađeni odvojeno unutar tog prostora.
Branislav: I sad, kad pričamo o tim dobrim stvarima stock fotografije uradiš jednom kako treba i pošalješ. I onda to čekaš. Celom mom timu uvek govorim: nemojte da vas mrzi bilo šta, imate platu za to što radite, nemojte da zbog pet sekundi koje ćete danas uštedeti jer vas nešto mrzi – napravimo neko sranje s tim fajlom i da zbog toga ne bude uspješan.
Jednom uradi stvar kako treba. S time fajlom smo završili uvek, nema ponovo. I onda, znaš, to je samo vodilja. Nemoj da otaljavaš sebi – ako ne možeš da radiš, ustani, čoveče, idi prošetaj, Idi izkuliraj, vozi bajk, šetaj, plivaj, istuširaj se, uzmi nešto slatko, popij kafu, pa se vrati. I ovde nema kreativne blokade i tako neke stvari – jesi istražio sve, jesi zapisao, jesi napisao moodboard, idi to završi. Jednostavno, što kažu – get shit done.
Proces stvaranja stock fotografije
Darko: Kako ti izgleda taj proces cijeli, da tako velim, od planiranja fotografije, što sve uključuje to, da li istražiš šta ljudi traže na stock servisu, pa onda ideš u tom smjeru šta traže jer možda nema dovoljno fotografija, i onda planiranje cijelog seta i ostalo…
Branislav: Ukoliko nema dovoljno fotografija za neku temu i ti sad istražiš i misliš da si otkrio toplu vodu i ako ta tema bude popularna. Za nedjelju dane bit će poslato milijun fotografija na tu temu. Gledaj šta je high commercial i glede gdje može da učačkaš svoje fotografije. Ako imaš, misliš boljeg ženskog modela, plavušu s plavim očima, crnku sa zelenim očima, muškarca kojem super stoji odelo, ne znam, znači nešto što je ipak unikatnoDa li je to osmeh, da li je to dental neka priča naš. Da li je to, ne znam, stock je npr. tražio kao people with disabilities koji su uključeni u društvo. Znači, pokaži to na nekom realnom primeru.
Stock je počeo da izlazi iz te… nekadašnje, recimo, iz tog nekadašnjeg stila, redovnih stock fotografija to što sam pričao – osmeh, shopping kese i to i hoće autentičnost. Zato ona fotografija koja puca gde neko fotografiše kao da se nikad u životu nije bavio fotografijom, njima je zanimljiva, jer djeluje autentično.
Oni traže sad i autentične porodice ili bar autentične porodice u svom nekom staništu u kući, dvorištu ovo – ono. Ono što također traže – ne traže od tebe da ih fotkaš na Kilimandžaru – ako si ti kod Zagreba; ti ufotkaj to kao što je europski, Hrvatska, Zagreb. Možda će se prepoznati, znaš neki ono, neki deo grada – nešto…
Ja generalno gledam da to izbegnem, da bi bilo više internacionalno, univerzalno. Ali to sam prvi pomenuo. Ako imaš pristup moru – morska tema je ono – leto, ludilo, kokteli, vamo tamo. Tebi je mnogo lakše da staviš dva modela u auto ili jednog modela u auto i odeš na plažu, da napraviš neki set koji će se baviti turizmom ili ćeš napraviti dvoje – večera pored mora pa ovo pa ono… Istražit ćeš već, recimo…
Turistička organizacija Istre znači ima tanjir sa pastom s crnim tartufima, napravljen u Motovunu. To je to. Ti možeš da vidiš da li ćeš praviti sad na osnovu toga neku daljnju razradu, da li se oni šetaju starim gradom nekim – da li će to biti Dubrovnik, da li će to biti Rovinj, ali da se prepozna neki vibe, da je to ipak Hrvatska, može da da se stavi opis fotografije… pitanje koliko sužavaš sebi polje. Ja neću da sužavam polje – ja kad stavim more, hoću da to bude more – tako da to bila Grčka, da li je to bila Istra, da li je to bilo šta god. Znači ja neću da skačem sam tebi u stomak, idem široko, i to ono savetujem isto.
Znači nađeš lepu kancelariju i radiš biznis, počneš s jednom osobom- tu ćeš da vidiš kako je, ako počinješ sad, moja preporuka da prvo koristiš ljude iz svog okruženja koje možeš da zamoliš da ti učine dva tri sata da istestiraš sve na njima da vidiš kako bi prošao pre nego što nekog platiš. Da vidiš gde su ti greške, šta ti je ono što si dobro organizovao, što je ono što si loše organizovao kako bi ušao u neki trip.
E sad, to što si pitao za ceo raspored. Recimo da ću danas da planiram set za subotu i to će biti mali set jer mi je to kratko vreme imam još puno posla do tada da uradim, svašta i bit će samo da uradim neki fajl da se malo zaletim, ali recimo da ću sutra da planiram set za sledeći vikend. Znači dve nedelje unapred je, ono, super.
Darko: OK.
Branislav: OK,
Kako početi sa stock-om iz prve ruke
Branislav: ono kako sam ja počeo stock je bilo fotografisanje subotom ili nedeljom. Obrada fotografija je preko nedelje sa planiranjem za set narednog vikenda. Radio sam sam sve u početku i radio sam 30 fileova dnevno: retuš – keyword – submit. 5 dana u nedelji, 150 fotografija nedjeljno, 4 nedelje 600 fotografija, neka izvučeš i 300-400 mesečno. Smanjimo to ako imaš sad posla, recimo, imaš sad posla s portretima, da izvučeš kvalitetnih takvih fotografija, nemoguće je da se ne desi ništa kada ti več izgradiš 1000 fileova, 2000 fileova 3000 fileova… nema šanse, jer tebi se nalog samo povećava i kad tad će neko da zavrti nešto i to je to.
Znači, poenta…
Darko: Ako sam se dobro razumio ovaj čak retuš u smislu da imaš vrlo ujednačen, i boje i što se tiče retuša i keywording, znači ubacivanje ključnih riječi koji će zainteresirati, je isto vrlo važno u cijelom tom procesu. Znači nije samo fotografija – napravimo super fotografiju, bez keyworda nitko je neće naći.
Branislav: Upravo tako, moraš znati kome se obračaš, imaš razne preporuke na agencijama – kako je najbolje da to radiš i što se tiče opet kolora i postprodukciji i svega… Znači treba da imaš neki stil.
Recimo da sad odeš i prošetaš gradom i vidiš šta je na bankama stavljeno kao neki prospekt. Analiziraj te fotografije, znači, ako je banka odabrala. To je – ono, to treba da se analizira. No, ne mislim da netko drugi ne uzima dobre fotografije, ali najbolje da uzmeš – oni koji hoće da ti prodaju nešto će se potruditi da to stvarno izgleda dobro, npr. osiguranje, automobilska industrija znači obrati pažnju na te neke njihove reklame, nađi online, na Pinterestu ima tona stvari, a imaš onaj sajt Ads of the World, tamo može svašta da se pogleda, da se vidi ono, svetlo, kolor korekcija, back light, front, key… I može da se analizira dosta. Ne treba previše razmišljati, bitno je zavrteti, ostati dosljedan. Ono, svakog dana kačiti, kačiti, kačiti. i to će se zavrteti negde.
Trenutno ja imam dosta troškova u firmi zbog toga što ne želim da radim tu fizikaliju tog posla da bih uštedio novac, a hoću da platim da to uredi netko drugi za mene. Da bih imao više slobodnog vremena da se posvetim radu za klijente gde ću delom novca moći da isplatim i te stvari koje mi pokriju ljudi koji mi rade stock, a da opet stock, nekako, imam dovoljno prostora da razmišljam za nešto novo, što će biti potencijalni bestseler kako bi u ovoj slobodi, bez pritiska napravio nešto strava.
Znači, ne pod svaku cenu,
Stock je posao za cijeli tim
Branislav: ja sam stvarno radio godinu dana, svakog dana od ujutro do uveče – cap, cap, cap, cap. I kad se to razvilo, kad se to stabilisalo, onda sam ja izašao u jedne, pa jedne priče i trenutno ja sam na tome da ja to… Tu su sad Sara retušerka, Jelena koja radi keyword, Milica koja radi administraciju i submit, Milica je zadužena da kontroliše proces, a ja kontrolišem Milicu. Ona treba da kaže da li je nešto dobro ili nije, svi su upoznati sa svim i kako se radi keyword, šta je dobar description, šta je dobar title? I to je to. Ako ima nekih poteškoća…
Darko: Tu je u stvari vidljivo koliko je velik taj dodatni posao, ukoliko sam dobro razumio, ti si trenutno jedini koji fotografiraš, još tri dodatne osobe su potrebne za ove dodatne poslove oko toga.
Branislav: Ja uvek kažem, na mom nalogu se radi 12 sati dnevno, samo što to ne radim ja. Znači, Sara, Milica i Jelena koja rade sa mnom, imaju super posao. Kod mene nije neki preveliki tempo. Ono, imaju bukvalno dosta slobodnog vremena tokom godine, nemaju godišnji odmor sedam dana nego ono – Sara mi javi, imam kuću na moru, idem tamo mesec dana, poneću laptop, javi ako nešto treba.
Znači, ja onda, ne znam, posla dam manje ili više, ali kad nam se desi klijentski posao gde su portreti u pitanju, ja kad kažem prioritet, hitno, Sara ne pita da li je subota ili nedelja ili ponedeljak. Mi uzmemo, ispeglamo taj posao, i to ide brzo. Ali zato ja kažem nemoj da mi pišeš, i da me pitaš samo uživaj, a ja ću ti reći kad budem bilo nešto.
A tvoja plata je moj problem. I ti živi srećno i ono, znaš… To je to, jer ja, naravno, da svako od nas može da prođe jeftinije. Znači znaš kako se to radi, ona pola njih je ono… Kao prvo, treba da imaš firmu. Pitanje je koliko ljudi ima firmu, jel imaš zaposlenog. Nije to problem, nego zaposlenog, kad imaš zaposlenog, znači da mu platiš porez, doprinose, platu i sve što ide. Na primjer, meni je to od dana kada taj novac nije uticao na moj egzistenciju je bio dan otvaranje firme. I nakon toga, kad sam zaposlio i to sve.. Ja ne želim da neko, da prolaze godine, da, ja, naravno, uzimam većinu novca i da se pravim lud na neke stvari nego sam hteo jednostavno kad sam Saru zaposlio da Sara ima kreditnu sposobnost, znaš, da neko da može da, se osloni na mene za neke stvari, ima raznih benefita koje, ono, pošto je tu sa mnom… Na primjer, ne znam, moja supruga ima ordinaciju, Sara, naravno, sa svojom porodicom ima ono kod nas šta joj treba i ne mora da me pita, može da nas nazove u ponoć, I tako neke stvari, znaš, i ovaj, jednostavno samo gledamo da to bude ljudsko i da bude više nego što se od mene očekuje.
A ona, zbog takvih stvari, će sesti u nedelju u ponoć ako treba da nešto da odradi, ako kažem da je hitno. I to je, mislim neki, onako hibridni model da nije od 8 do 5 pa sad, ja sam njoj hteo da platim coworking, da izađe malo iz stana da ono; ona jednostavno nije želela da izađe iz stana, ona se oseća komforno u stanu.
Volim da radi odatle, voli da je ono, radi u pidžami, šta god. I sad, krajem godine sam joj promenio kompjuter, pošto sam menjao i kod sebe opremu. Odneo sam joj iMac 5k, stavio na taj radni sto, ona je rekla da je prvog dana samo gledala u taj kompjuter, kao hvala ti na novoj dekoraciji u sobi.
Hoću da još neko oseti benefite ovog posla jer je svakako doprineo svojim radom da meni bude, ono, komforno i ovako dobro, jer, utrošeno je dosta vremena bez obzira na to što ima platu. To je kao kad se firma proda, pa ti imaš neki share od 1%, pa proda se firma za sto miliona ti dobiješ milion, mislim, ono, na ovom nekom malom nivou.
Mislim da stvarno treba da ostanemo korektni i to je to. I ovaj tako da, to je neki stav i to je nešto što mi ovdje živimo. A ja kažem – moje je da klijentima prodam uslugu, da za klijente odredimo kako treba, klijent, nemam klijenta koji se žalio na usluge za portrete.
To što sam rekao – ne prihvatam da fotografišem sad neke razne stvari, ali i zna se što od mene može da se očekuje, vidi se iz priloženog. Dobiju svi više nego što im je rečeno da će dobiti više nego što su mislili, i tako. Fleksibilnost postoji, naravno, ali eto – da lepo živimo i radimo, i ja samo hteo da radim na kompjuteru i da budem neki freelancer, eto došlo je to godinama u nekog drugog staleža, do nekog drugog da kažemo nivoa, ali ovaj, ne bih se širio više jer mislim da bi to otišlo u neku drugu krajnost.
Ne želim da mislimo previše stvari, želimo time fokusiran i na stock i na portrete, i to na ove premium portrete i ovaj. To je nešto što je ono čime bih generalno završio to izlaganje o samom stock poslovanju i ovaj, ako imaš nekih pitanja, ti slobodno, ako misliš da sam nešto preskočio, mada ovaj…
Darko: Odlično mi je ovo, naročito ovo što si za kraj ostavio da je vezano uz to kako se odnosiš prema ljudima s kojima radiš, tj. koji rade za tebe, ali isto tako koliko su to dodatni troškovi, ne samo što je bilo na početku spomenuto od troškova modela, od troškova zakupa lokacije ako je negdje potrebno i ostalo, nego i cjelokupan ovaj proces stalnog hladnog pogona,
da tako velim da ljude treba zaposliti, da treba imati da netko da ne bi se došlo na ideju da je stock fotografija, onako, staviš fotografiju negdje i to je pasivni prihod dolaze samo pare od tuda nego stalno je potrebno i dodatno ulaganje i ima itekako troškova vezano uz to.
Branislav: Ali npr. ako bih ja sad prestao da radim danas, stock fotografiju potpuno, to bi živelo još neko vreme pre nego što bi se iskrcalo na nulu, to je tako. Mislim, možda je to dve, tri godine, možda četiri.
Darko: Znači, potrebno je stalno nove stvari stavljati.
Branislav: Pa mislim ja ne bih smeo da u ovoj situaciji prestanem i da sad – uuu, stigla neka lova, sad ću ja, sad sam ja najpametniji i idem na Havaje da živim nego jednostavno zahvalan sam što je to tako.
Nije to došlo, to smo mi uradili, sve smo mi to odradili, ali nekako ne želim da to ide dole. Želim da minimum ostane na ovome gdje smo sad sa tendencijom rasta i zato i dalje radim kao da se to nije desilo. Ne, možda baš tim intenzitetom, ali podignutim kvalitetom, ka dalje.
Darko: Odlično, samo dizati kvalitetu dalje. To je to.
Branislav: Da, ja kažem… podizanje kvaliteta – unapređenje preproduktivnosti. OK da si ti produktivan i to je u nekom delu poslovanja vrlo bitno. To je meni bilo bitno na početku, vrlo sam produktivan, šta sam danas završio i poslao na stock. Ali kad se to sada razvije, neću ja da šaljem bilo kakvo sranje samo da bi ga poslao. To više nije nešto zašto bi mene izdvojio neko iz mase. Nego…
Darko: Više je riječ o kvantiteti – nego kvaliteta da sve više do izražaja dolazi.
Branislav: Da, najbolje bi bilo za stock stvarno, ako bi moglo i jedno i drugo. Da ti šalješ hiljade kvalitetnih materijala, ali to je stvarno jako teško. I sad, ako bi ti uzeo, ne znam, ono prodaš, ne znam, šta god umeš za sto hiljada eura i da uložiš sad u biznis, da kažeš, sad ću da platim deset fotografa da roka za mene setove, ludilo… Pitanje je da li bi se to isplatilo pre nego što bi sve propalo.
Ovo je priča za onako, mali tim ljudi koji bi mogao da napravi nešto. Ne preporučujem da ljudi ulaze u to stock poslovanje sa nekim kao partnerom. Znači isključivo ako… ako vas ima dvoje ili dvojica ili dve. Preporučujem odvojene naloge pa pomažete jedno drugom. Nemojte raditi na istom nalogu, to je moja topla preporuka. Nisam imao loša iskustva ali znam potencijalne probleme i jako je teško zaraditi tipa2000 eura na stocku, a pola od toga je 1000. Pola od 10 hiljada je 5, a treba zaraditi 10 hiljadu ili dvadeset ili sto. Pitanje je sad kome sad malo ili puno, ali hoću da ti kažem pola.
Pola je ono, pola.
Darko: Da, odmah nije to sve nego… prepolovi i više ne izgleda toliko puno na kraju.
Branislav: Da, ne može da se izmeri, šta je moja fotka doprinela, šta je tvoja fotka doprinela – sve i da može, zašto da merimo ako smo po pola?
Darko: Možda će sljedeći mjesec drugi imati više nego ti onda …
Branislav: Šta ako se ispostavi da samo tvoja doprinosi, a moja ne doprinosi, A ti je ono, zajebo, šta onda? Znači ti mene vučeš, pa OK ti je to mesec, dva, tri, ali nećeš me vući ceo život. Reći ćeš – ovo čoveče, ovo tvoje ne radi, daj da dogovaramo drugačije. Pa nismo tako počeli, nije tako dogovoreno… i već smo ušli u problematiku. Najbolje je biti kriv sam za ono što ti je dobro i za ono što ti je loše.
Darko: Hvala ti puno, ovo je odličan savjet. Da budeš sam kriv za to – da li ti ide dobro ili da ti ide loše, i sam si odgovoran za to sve …
Branislav: Da
Darko: Hvala lijepo za ovaj dodatni savjet za kraj, za nekoga tko želi započeti sa stock fotografijom.
Mislim da smo se stvarno puno toga dotakli i oko stock fotografije, i oko portretne, imaš li možda nešto još što želiš dodati.
Branislav: Da te pozdravim, bilo mi je zadovoljstvo. Hvala na lepom intervjuu. Baš smo se lepo… Mislim, ima korisnih stvari. Sigurno će značiti nekom da razjasni oko nekih krucijalnih stvari. Nisam se puno doticao tehničkih stvari, to može se nađe na netu, ali ovo iz prve ruke, nešto što sam ja, što živim to.
Darko: Hvala ti puno na tom podijeljenom iskustvu sa osobne svoje strane kako to izgleda i kako bi bilo možda bolje da si neke stvari promijenio, možda na početku pa sad već znaš nakon toliko godina.
Hvala ti ponovo što si pristao na razgovor i na ovim svim informacijama. Pozdrav!
Branislav: Hvala tebi Darko, pozdrav.